Kriza bivše sovjetske republike gura u zagrljaj Moskve

Moskva, 19. marta – Iako je krajem prošle godine dobio od Rusije stabilizacioni kredit od dve milijarde dolara, sa odloženim plaćanjem na  pet godina i kamatom od triodsto, ekonomska kriza nagnala je predsednika Belorusije da danas ponovo poseti Moskvu i zatraži novih 2,9 milijardi. Ekonomije Rusije i Belorusije su veoma povezane, a prema Lukašenkovim rečima Belorusija obezbeđuje posao za oko 10 miliona ruskih građana (delovi za industrijske gigante MAZ i BEL AZ proizvode se u Rusiji).

Pored toga, Rusija je glavno tržište za beloruske proizvode, a u teškim vremenima su i ruski privrednici zainteresovani za Belorusiju, pa je vrlo verovatno da Lukašenko iz Moskve neće otići praznih ruku. Tim pre što mu je, kako kaže, novi kredit potreban da sa Rusijom pređe na međusobne obračune u rubljama.

Da nema kredita bez uslova, podsetio ga je Medvedev diskretno napomenuvši da cilj brojnih sastanaka za kratko vreme nije samo druženje već i ispunjavanje dogovorenih obaveza, pre svega u vezi saSavezom država RF i Belorusije. Ovde treba imati u vidu da se beloruski predsednik u Rusiji smatra glavnim krivcem što Savez država postoji više na papiru nego u stvarnosti. Lukavi Lukašenko na pregovorima prihvata sve obaveze, a sprovodi u život samo one koje mu se dopadaju, svestan, pogotovu u poslednje vreme, da mu geostrateški položaj daje mogućnost da balansira između Rusije i Evrope. Danas Belorusija stoji i u redu za kredit MMF-a.

Sličnu igru igraju i druge bivše sovjetske republike koje danas sa pruženom rukom stoje pred Rusijom – Ukrajina je, takođe, podnela zahtev MMF-u, Azerbejdžan sugeriše da bi se mogao priključiti projektu gasovoda „Nabuko” koji zaobilazi Rusiju, Jermenija stalno od Rusije traži da prizna da je Nagorno-Karabah jermenska teritorija...

Postsovjetsko prostranstvo je danas vrlo nestabilna zona i Rusiji je najviše u interesu da se situacija stabilizuje. Moskvi se isplati da finansira razvoj, na primer, Tadžikistana jer preko te zemlje ide glavni put avganistanskih narkotika. Beda u Tadžikistanu direktno će povećati prodaju droge Rusiji. Korisnije je danas finansirati ekonomski oporavak Tadžikistana, nego sutra dočekati milion Tadžika koji će doći u Rusiju trbuhom za kruhom. Sa bivšim sovjetskim republikama Rusija ima bezvizni režim, pa je uobičajeno da se upravo u Moskvu ide na rad. U nekim zemljama, kao što je na primer Gruzija, gotovo polovina stanovništva živi od novca koje šalju njihovi gastarbajteri iz Rusije.

Iako se većina bivših sovjetskih republika, posle raspada zajedničke države, okrenula Zapadu, one danas od zapadnih banaka ne mogu da dobiju pomoć. MMF bi im možda i pomogao, ali on u zamenu traži kontrolu nad ekonomskom politikom tih država. Zato su se ponovo setile Rusije. Kirgizija je tražila (i dobila) dve milijarde, Ukrajina pet, Jermenija 500 miliona...

Pri tome je jasno da neke od njih nikad neće moći da vrate novac, pa Rusija ima težak zadatak da odluči da li joj je važnije da iskoriti istorijsku šansu i okupi oko sebe delove Sovjetskog Saveza i ponovo stekne pozicije lidera na tom prostoru, ili da ih ostavi na milost i nemilost krizi ili MMF-u i zaboravi na svoje „privilegovane interese”.

Kriza je odlična prilika za formiranje zajedničkog tržišta i Rusija danas ima šansu da ga formira. Pošto neće moći da da kredit svima, ona će morati da odredi šta joj je prioritet. Pored Belorusije, to je nesumnjivo – Ukrajina. Ukoliko odluči da izađe u susret Juliji Timošenko, Rusija će pokušati da za sebe veže Krim i istočnu Ukrajinu u kojoj živi prorusko stanovništvo.

Veoma joj je važan i Kazahstan. U suštini, Rusiji je najvažnije da veže za sebe zemlje proizvođače nafte i gasa, da ponovo uspostavi energetski kompleks Sovjetskog Saveza jer je jasno da će se posle krize najbrže oporaviti one zemlje koje imaju energetske resurse. I ma koliko bile velike sume koje se od nje danas traže, to je ipak mala cena za za ostvarivanje dugoročnih ciljeva.

(Politika)